Najniži igrač je branilac koji stoji najniže na strani pomoći, daleko od lopte. Njegov posao je obruč. Kada prodor stigne do čeone linije ili se bloker rola u reket, on je taj koji iskorači i oduzme polaganje, i to radi pre nego što lopta stigne, a ne posle.
Neki stručni štabovi koriste „najniži igrač” i „nisko na strani pomoći” za istog branioca. Drugi najnižeg igrača strogo definišu kao onoga ko je u tom trenutku najniži na slaboj strani, bez obzira na to koji je zadatak imao deset sekundi ranije. Oba značenja su uobičajena, pa se dogovorite u pripremnom periodu.
Zašto ga treneri koriste
Neko mora da pokriva obruč, a to ne može biti igrač koji čuva loptu. Imenovanje zadatka znači da nikada nema trenutka u kome dva branioca misle da pomažu, ili nijedan. Akcija „Prodor i povratno dodavanje” nacrtana je oko tog jednog takta: najniži igrač iskorači, i u istoj sekundi u kojoj to uradi više ne čuva ugao.
Kako ga napasti
Najniži igrač je najopterećeniji branilac na terenu, i svaka dobra akcija na slaboj strani usmerena je na njega.
- Postavite igrača u ugao. Ako je njegov igrač u uglu, dodavanje iz prodora je najduži closeout u košarci.
- Hammer na njega. Prodrite uz čeonu liniju pravo na njega i flare blokom pošaljite šutera u suprotni ugao iza njegovih leđa. Može da zaustavi polaganje ili da uradi closeout, ne oba.
- Naterajte ga da bira između rola i ugla. U pik-en-rolu, ako dodirne igrača koji se otvara ka košu, ugao se otvara. Ako pokrije ugao, rol je polaganje.
- Postavite šutera na dunker poziciju. Sada najniži igrač uopšte nije na slaboj strani, a obruč ne pripada nikome.
Više o tome: objašnjene pozicije u odbrani čovek na čoveka.