Četiri igrača stoje uz čeonu liniju, obično dvojica na blokovima i dvojica u uglovima, a jedan igrač je gore. Sve je ispod linije slobodnih bacanja, pa je gornji deo terena potpuno prazan.
Zašto ga treneri koriste
To je raspored u koji se u košarci najlakše postaviti, a protiv koga je najteže preuzimati, jer sva četiri odbrambena igrača stoje jedan pored drugog okrenuti na istu stranu i nijedan ne može istovremeno da vidi loptu i svog igrača.
Zato se najčešće pojavljuje u akcijama za ubacivanje sa čeone linije. Četvorica preko terena okrenuta ka igraču koji ubacuje znače da je dostupan svaki ugao za blok duž čeone linije, a jedno utrčavanje iza linije odbrambenih igrača donosi polaganje pre nego što se iko okrene.
Koristan je i kao oblik za napad na presing. Kada četiri igrača raširite do čeone linije i uglova, ekipa koja igra presing mora da pokrije celu širinu terena, a prazan vrh reketa je mesto gde bek može da primi loptu i okrene se a da ga ne udvoje.
Na pola terena je više mamac nego napad. Iznad linije slobodnih bacanja nema ničega što bi izvuklo odbranu, pa će dobra ekipa jednostavno zatvoriti reket. Većina trenera 1-4 low shvata kao početnu sliku i iz nje izlazi za dve sekunde.
Šta iz njega izlazi
- Igrač koji trči uz čeonu liniju. Jedan igrač trči iza obruča i izlazi iz stagger bloka na drugoj strani dok se njegov čuvar probija kroz gužvu.
- Leđni blokovi. Čuvar koji brani gore u liniji dobija blok, a igrač koji utrčava stiže ispred obruča.
- Lob. Niko u liniji okrenutoj ka lopti ne gleda obruč.
- Šut iz ugla. Sklonite dvojicu, i ubacivanje postaje prijem i šut.
- Zatvaranje i ubacivanje ispod na slaboj strani, kada se odbrana opredeli za prvo utrčavanje.