Blok je postavljen, a igrač sa loptom ide na drugu stranu. Pročita da se njegov branilac već nagnuo ka bloku, zakorači i napadne stranu koju je branilac upravo napustio.
Zašto ga treneri koriste
To nije posebna akcija. To je dozvola. Kada vaš igrač sa loptom sme da odbije blok, svaki blok na lopti koji igrate postaje dve akcije, a odbrana mora da poštuje obe.
To je prirodan odgovor na tri konkretne stvari. Branilac koji ide ispod bloka iskoračuje ka bloku pre nego što se lopta pomeri, pa ga prodor na suprotnu stranu pobeđuje. Branilac koji se snažno probija preko vrha ima težinu usmerenu na jednu stranu. A ICE koji rano iskoči na gornju stranu opredelio se za bočnu liniju, pa je sredina iza njega otvorena.
Bloker ima zadatak pri odbijanju. Ne treba da stoji. Većina ekipa ga šalje u slip nazad ka obruču ili u novo postavljanje, jer dva igrača u istom međuprostoru ubijaju prodor koji ste upravo stvorili.
Kako se brani
Branilac na lopti mora da ostane postavljen ravno što duže može i da se ne opredeli za blok pre igrača sa loptom. To je lako reći, a teško izvesti u brzini, i zato odbijanje bloka i dalje funkcioniše.
Iza njega pomoć mora da bude poštena. Ako se i najniži igrač i branilac na nailu naginju ka strani bloka, prodor posle odbijanja stiže do obruča a tamo nema nikoga.
Ako vas protivnik celu utakmicu kažnjava odbijanjem bloka, uobičajena prilagodba je da prestanete da varate: branilac na lopti ostaje postavljen ravno dok se igrač sa loptom ne opredeli, a branilac blokera ostaje u visini bloka, pa je neko ispred lopte kud god ona krene.