Neuromišićni trening je vežbanje koje uči kako se igrači kreću, a ne samo koliko su jaki ili spremni. U ekipnim sportovima obično ima oblik strukturisanog zagrevanja: lagano trčanje sa promenama pravca, rad na doskoku i ravnoteži sa kolenom iznad prstiju, malo rada na snazi, pa brže trčanje sa postavljanjem noge, promenom pravca i poskocima. Najpoznatiji primer je FIFA 11+, koji je potekao iz fudbala, a ispitan je i u košarci.
Zašto ga treneri koriste
Zato što je to jedna od najbolje potkrepljenih stvari koje trener može da uradi za rizik od povreda. Metaanaliza Emeryjeve i saradnika iz 2015. na 25 studija u omladinskim ekipnim sportovima pokazala je da su ovi programi, uglavnom izvedeni kao zagrevanje, smanjili povrede donjih ekstremiteta za otprilike trećinu. U košarci, ispitivanje Emeryjeve iz 2007. na 920 srednjoškolaca i Longovo ispitivanje iz 2012. programa 11+ na mladim igračima klubova oba su pokazala manje povreda.
Kvaka je doslednost. Ispitani programi trajali su oko 15 do 20 minuta, najmanje dva puta nedeljno, a glavni problem koji metaanaliza navodi su ekipe koje prestanu da ih rade.
Kako se izvodi
- Koleno iznad prstiju. Uputstvo u svakom delu: koleno nikad ne propada ka unutra.
- Mekan doskok. Na prednji deo stopala, sa savijenim kukovima i kolenima.
- Ravnoteža. Stajanje na jednoj nozi i dodavanje, deo koji većina trenera preskače.
- Postavljanje noge i promena pravca na kraju. Brže trčanje kad su igrači zagrejani.
Naša biblioteka ima prilagođeno, skraćeno zagrevanje za prevenciju povreda i tri vežbe sastavljene od njegovih delova: skok i doskok, ravnoteža: poskok i zaustavljanje i postavljanje noge, promena pravca i poskoci. Skraćena verzija sama za sebe nije ispitana. Naš vodič za vežbe zagrevanja ima detalje.